Автор:
Владимир КорманВладимир Ягличич Ответы.
Из больничной тетради.
(С сербского).
-----------------------------
Одговори
Старост, болест, и кревети
ко кост тврди, оштре игле,
труло месо све поднети
мора, јер су муке стигле.
А могла ме бомба снаhи
натовска, у рову јамном,
до слободе пут би краhи
био, а жал - дубльи за мном.
Хтеде снајпер, нашав сенку,
на крв пушну да ме своди:
гаджао ме у челенку,
али, ето - не погоди.
А не једном и сам смерах
да, засвагда, проблем решим:
бирах грану, али вера
не допусти да погрешим.
Медж два рата никад мира,
свакодневлье: рад и новац.
Шта је болье, кад веh бирам -
Јадовно, ил Јасеновац?
Да л дослужих за попуну,
кад окасних свуд куд поджем:
ни пешице на Солуну,
ни јашуhи с Караджорджем.
И овако овој глави
нико није влас штедео,
ал можда бих тад льубави
свенародне завредео?
Хоhе ли ми папке сеhи,
измислити ногу нову,
кад веh ми се не посреhи
погинути на Косову?
Да жаобу светом ширим,
бескрајно се жалим Богу,
или да се hутке мирим
и борим се, све док могу?
Јер још дишем. Шта жар кошта
знају ватре, кад догоре.
Тек последньи дах hе, можда,
донети све одговоре.
Шта је теже? Или вара
страшни избор целим биhем:
умирати као старац,
ил скончати још младиhем?
Шта остаје? Меджу льуде
уносити страх у грчу,
ил ширити, ма шта буде,
свепобедни мир над смрhу.
Источник: Произведения / Стихи.ру - http://www.stihi.ru/2017/06/18/6624
Источник: Вконтакте
Источник: Facebook
Источник: Одноклассники
Отредактировать или удалить данное произведение
